Organizovanje Fonda i upravljanje Fondom je isključiva delatnost društva za upravljanje. Sredstva Fonda u potpunosti su odvojena od sredstava Društva za upravljanje.

OSNOVNI PODACI O FONDU

Naziv: Dobrovoljni penzijski fond "DDOR Penzija plus" Novi Sad
Datum početka poslovanja pod kojim se podrazumeva datum objavljivanja prve investicione jedinice: 02.02.2007.
Broj u Registru dobrovoljnih penzijskih fondova Narodne Banke Srbije: 1000362.
Rešenje o dozvoli za organizovanje Dobrovoljnog penzijskog fonda"DDOR Penzija plus" i upravljanje tim fondom G.br.10441 od 28.11.2006.godine.

Ukupna i neto vrednost imovine Fonda: Neto vrednost imovine na dan 31.12.2008. godine: 869.786.669,09 RSD
Ukupna vrednost imovine na 31.12.2008. godine: 879.632.159,25 RSD
Neto vrednost imovine na dan 31.03.2009. godine: 934.731.686,90 RSD
Ukupna vrednost imovine na 31.03.2009. godine: 936.815.932,26 RSD

Vrste naknada: - Naknada prilikom uplate penzijskih doprinosa: 2,7% od vrednosti uplate
- Naknada za upravljanje Fondom: 2,00% godišnje od neto vrednosti imovine Fonda (naknada se obračunava dnevno, a naplaćuje mesečno)
- Naknada za prenos u slučaju da član želi da izvrši prenos individualnog računa u drugi dobrovoljni penzijski fond. Iznos naknade koje Društvo naplaćuje za prenos predstavlja vrednost stvarnih troškova prenosa individualnog računa u drugi dobrovoljni penzijski fond.

Prinos Fonda: Od početka poslovanja (od 02.02.2007. do 31.12.2008) iznosi -1.49%
Za poslednjih 12 meseci (od 03.01. 2008 do 31.12. 2008) iznosi -9.32%
Od početka poslovanja (od 02.02.2007. do 31.03.2009) iznosi 1,35%
Za poslednjih 12 meseci (od 01.04.2008. do 31.03.2009) iznosi 2,43%
Prethodno ostvareni prinosi ne predstavljaju garanciju budućih rezultata. Budući prinosi mogu biti viši i niži od ranijih.

Minimalni mesečni iznos penzijskog doprinosa je 1.000,00 RSD.

Struktura imovine Fonda na dan 31.12.2008. godine

UPLATE PENZIJSKIH DOPRINOSA

Način uplate penzijskih doprinosa:
- trajnim nalogom;
- obustavom od plate;
- internet i telefonskim bankarstvom;
- uplatom u poslovnici banke ili pošte;
- obustavom od penzije.
Dan konverzije uplate penzijskog doprinosa je dan priliva sredstava. Neto iznos uplaćenog doprinosa (uplaćen doprinos umanjen za naknadu Društva) deli se sa vrednošću investicione jedinice na dan priliva sredstava.

POVLAČENJE AKUMULIRANIH SREDSTAVA

Osnovi za raskid Ugovora o članstvu mogu biti sledeći:
- Pravo na akumulirana sredstva- Pravo člana Fonda, odnosno penzijskog plana na povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima stiče se sa navršene 53 godine života
- U slučaju smrti člana Fonda, sredstva na njegovom računu prenose se licu koje je prethodno odredio, a ukoliko nije odredio takvo lice, postupa se u skladu sa zakonom koji reguliše nasleđivanje.
- Prenos računa u drugi fond - član Fonda može da zahteva da Društvo prenese račun na drugo društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom. Prilikom prenosa računa član Fonda raskida Ugovor o članstvu u Fondu i zaključuje Ugovor o članstvu u drugom dobrovoljnom penzijskom fondu. Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom "DDOR Penzija plus" dužno je da u roku od 15 dana od dana prijema kompletiranog zahteva izvrši prenos računa.

Način povlačenja akumuliranih sredstava :
- jednokratne isplate - kojom Društvo vrši jednokratnu isplatu svih akumuliranih sredstava na individualnom računu;
- programirane isplate - kojom se po osnovu sklopljenog Ugovora o programiranim isplatama sa Društvom, ukupno akumulirana sredstva na individualnom računu člana pretvaraju u programirane isplate;
- kupovine anuiteta - kojom se ukupno akumulirana sredstva na individualnom računu člana prenose u Društvo za osiguranje radi kupovine anuiteta;
- kombinovanjem navedenih načina - kojom se ukupno akumulirana sredstva na individualnom računu člana isplaćuju kombinacijom prethodne tri opcije.
Izuzetno, pravo na akumulirana sredstva može se ostvariti i pre navršene 53 godine života u slučaju vanrednih troškova lečenja ili trajne nesposobnosti za rad.
Povlačenje i raspolaganje akumulisanim sredstvima član Fonda mora započeti najkasnije sa navršenih 70 godina života.

Programirane isplate
Visina programirane isplate određuje se u broju investicionih jedinica ili u dinarima, u zavisnosti šta član Fonda odabere. Član Fonda sam određuje visinu i učestalost programiranih isplata, i one se mogu menjati na zahtev člana Fonda. Programirane isplate mogu se ugovarati najkraće na period od 2 godine.

Rokovi isplate sredstava
Akumulirana sredstva izračunavaju se kao proizvod broja investicionih jedinica i vrednosti investicione jedinice na dan obračuna. Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom "DDOR Penzija plus" dužno je da u roku od 15 dana od dana prijema kompletnog zahteva izvrši isplatu akumuliranih sredstava.

VRSTE NAKNADA

Naknada prilikom uplate penzijskih doprinosa za članove Fonda obračunava se na vrednost penzijskih doprinosa uplaćenih u Fond po osnovu Ugovora o članstvu ili Penzijskog plana u iznosu 2,7% od vrednosti uplate.

Izuzetno, naknada za jednokratne i periodične uplate penzijskih doprinosa za fizička lica iznosi od:
500.001,00 dinara do 1.000.000,00 dinara obračunava se po stopi od 2,50% od vrednosti izvršene uplate, 1.000.001,00 dinara, i više, obračunava se po stopi od 2,25% od vrednosti izvršene uplate.

Izuzetno, naknada za organizatore penzijskog plana kod uplate penzijskih doprinosa u iznosu od:
2.000.001,00 dinara do 5.000.000,00 dinara obračunava se po stopi od 2,50% od vrednosti izvršene uplate,
5.000.001,00 dinara do 8.000.000,00 dinara obračunava se po stopi od 2,30% od vrednosti izvršene uplate,
8.000.001,00 dinara, i više, obračunava se po stopi od 2,00% od vrednosti izvršene uplate.

Naknadu za upravljanje Fondom, Iznos naknade koje Društvo naplaćuje iznosi 2,00% godišnje od vrednosti neto imovine Fonda

Naknadu za prenos: U vrednosti stvarnih troškova prenosa

Naknade za pružanje drugih usluga Društvo može naplatiti članu Fonda troškove nastale u vezi sa dodatnim zahtevima koji se odnose na izveštavanje o stanju na njegovom ličnom računu u visini stvarnih troškova, a najviše do iznosa dinarske protivvrednosti od 2 (dva) evra po svakom zahtevu.

PORESKI TRETMAN

Imovina Dobrovoljnog penzijskog fonda ulaže se sa ciljem da se poveća ukupni prinos u korist članova Dobrovoljnog penzijskog fonda, a u skladu sa: - načelom sigurnosti imovine Dobrovoljnog penzijskog fonda (u strukturi portfolia Dobrovoljnog penzijskog fonda nalaze se hartije od vrednosti izdavalaca sa visokim kreditnim rejtingom);
- načelom diversifikacije portfolia (u strukturi portfolija Dobrovoljnog penzijskog fonda nalaze se hartije od vrednosti koje se razlikuju prema vrsti i izdavaocima, kao i prema drugim obeležjima);
- načelom održavanja odgovarajuće likvidnosti (u strukturi portfolia Dobrovoljnog penzijskog fonda nalaze se hartije od vrednosti koje je moguće brzo i efikasno kupiti i prodati po relativno ujednačenoj i stabilnoj ceni).

U skladu sa Zakonom, Odlukama Narodne banke Srbije i investiconom politikom imovina Fonda može se ulagati: - u dužničke hartije od vrednosti koje izdaju Narodna banka Srbije i Republika Srbija, hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica uz garanciju Republike Srbije - do 100%;
- u dužničke hartije od vrednosti koje izdaju jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave u Republici Srbiji - do 20% imovine Fonda;
- u dužničke hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u Republici Srbiji - do 20% imovine Fonda;
- u hipotekarne obveznice koje se izdaju na teritoriji Republike Srbije - do 30%;
- u depozitne potvrde koje izdaju banke sa sedištem u Republici Srbiji - do 20%;
- u akcije pravnih lica sa sedištem u Republici Srbiji koje se nalaze na listingu A Beogradske berze - do 40%;
- u akcije pravnih lica sa sedištem u Republici Srbiji koje nisu na listingu A Beogradske berze - do 10%;
- u inostranstvu do 10%, i to: u dužničke hartije od vrednosti koje izdaju strane države i međunarodne finansijske institucije, u dužničke hartije od vrednosti pravnih lica sa sedištem u državama članicama Evropske unije ili Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, u depozitne potvrde koje izdaju banke sa sedištem u državama članicama Evropske unije, odnosno OECD-a,u akcije pravnih lica sa sedištem u državama članicama Evropske unije, odnosno OECD-a;
- u nepokretnosti - do 15% (u jednu nepokretnost može se uložiti najviše do 5% imovine Fonda. Imovina Fonda koja se sastoji od nepokretnosti upisuje se u javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima kao svojina Fonda, a vrednost nepokretnosti u koje se ulaže imovina Fonda obavezno procenjuje ovlašćeni procenjivač; takođe, nepokretnosti moraju biti osigurane od svih rizika);
- u novčane depozite kod banaka - do 5%.

Portfolio Fonda na dan 31.12.2008.godine:
- Akcije pravnih lica sa sedištem u Republici Srbiji koje su na listingu A Beogradske Berze:
       Energoprojekt holding a.d. Beograd - 0,54%
       Soja protein a.d. Bečej - Beogradska berza - 1,33%
       Tigar a.d. Pirot - Beogradska berza - 1,34%

- Akcije pravnih lica sa sedištem u Republici Srbiji koje nisu na listingu A Beogradske Berze:
       AIK Banka a.d. Niš - Beogradska berza - 0,44%
       Bambi a.d. Požarevac - Beogradska berza - 0,50%
       Jubmes banka a.d. Beograd - Beogradska berza - 0,33%
       Komercijalna banka a.d. Beograd - Beogradska berza - 0,15%
       Metalac a.d. Gornji Milanovac - Beogradska berza - 0,28%
       Privredna banka a.d. Beograd - Beogradska berza - 0,05%
       Pupin Telekom a.d. Zemun - Beogradska berza - 0,02%
       Tehnogas a.d. Beograd - Beogradska berza - 0,15%
       Univerzal banka a.d. Beograd - Beogradska berza - 0,26%

- Dužničke hartije od vrednosti koje izdaju Narodna Banka Srbije i Republika Srbija
       Obveznice Republike Srbije Serija A2009 - 5,70%
       Obveznice Republike Srbije Serija A2010 - 9,49%
       Obveznice Republike Srbije Serija A2011 - 8,35%
       Obveznice Republike Srbije Serija A2012 - 8,67%
       Obveznice Republike Srbije Serija A2013 - 8,51%
       Obveznice Republike Srbije Serija A2014 - 8,59%
       Obveznice Republike Srbije Serija A2015 - 7,88%
       Obveznice Republike Srbije Serija A2016 - 6,66%

- Novčani depozit kod banaka:
       NLB Kontinental banka a.d. Beograd 0,23%
       Metals banka a.d. Novi sad 3,57%

- Sredstva na računu kod kastodi banke
       Societe Generale Banka Srbija 26.97 %

Donošenje investicionih odluka Na bazi izvršenih analiza, portfolio menadžer dostavlja predlog odluke o investicionom ulaganju Investicionom odboru. Portfolio menadžer na osnovu sugestija Investicionog Odbora, donosi konačnu odluku o ulaganju.

Politika investiranja sredstava Fonda je izrazito konzervativna i kod ulaganja se prvenstveno vodi računa o sigurnosti imovine Fonda, a potom o profitabilnosti ulaganja. Investicione odluke donose se na osnovu fundamentalnih i tehničkih analiza, kao i analiza rizika pojedinačnih vrednosti i celokupnog portfolia.
Društvo nastoji da upravljanjem sredstvima Fonda članovima Fonda obezbedi dugoročnu sigurnost, zaštitu od mogućeg slabljenja dinara u odnosu na inostrane valute i optimalni rast u odnosu na preuzeti rizik.

Izmena investicione politike Investicioni odbor je odgovoran Upravnom odboru za poštovanje investicione politike. Investicioni odbor redovno razmatra načela za ulaganje i sprovođenje investicione strategije Fonda u skladu sa zakonom i odlukama Narodne banke Srbije i, ukoliko je potrebno, blagovremeno predlaže Upravnom odboru izmene. U slučaju da Društvo promeni investicionu politiku navedenu u prospektu, dužan je da najkasnije u roku od 30 dana pre dana stupanja na snagu promene investicione politike o tome pismenim putem obavesti članove Fonda. Takođe, u obaveštenju se mora navesti i razlog za promenu investicione politike i prognoza kako će investiciona politika uticati na prinose Fonda.

PRAVILA UPRAVLJANJA RIZICIMA

Rizici predstavljaju verovatnoću nastanka negativnih efekata na poslovni i finansijski položaj Društva ili Fonda. Društvo za upravljanje svojim internim aktima utvrđuje sistem upravljanja svim rizicima koji se javljaju u poslovanju, a naročito: tržišnog rizika, operativnog rizika, rizika likvidnosti I rizika usklađenosti poslovanja s propisima.

Tržišni rizik predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na vrednost imovine Fonda uzrokovanih promenama na tržištu i posebno obuhvata sledeće rizike:
- rizik promene kamatnih stopa,
- rizik promena cena hartija od vrednosti,
- rizik promena cena nepokretnosti,
- valutni rizik.
Kvalitativni način kontrole tržišnog rizika obuhvata procedure kojima se utvrđuju način kontrole sistemskih rizika kojima je izložena imovina Fonda, način kontrole rizika pojedinih investicija, način provere parametara kontrole rizika, kao I procedure kojima se formira baza podataka značajnih za kontrolu tržišnog rizika.
Kvantitativni način kontrole tržišnog rizika obuhvata dnevno izračunavanje vrednosti pod rizikom (VaR-value at risk) pod kojom se podrazumeva najveće umanjenje vrednosti imovine Fonda u intervalom poverenja od 99%. Podaci na osnovu kojih se obračunava vrednost pod rizikom moraju obuhvatiti period od najmanje jedne godine.

Operativni rizik predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na poslovni i finansijski položaj Društva za upravljanje Fondom, odnosno Fonda, i to zbog propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim sistemom, kao i zbog nepredvidivih eksternih događaja. Kvalitativni način kontrole operativnog rizika obuhvata procedure kojima se bliže određuje način kontrole operativnog rizika.
Kvantitativni način kontrole operativnog rizika obuhvata formiranje rezervisanja za operativni rizik na teret rashoda Društva, koja se određuju na osnovu procene veličine tog rizika, ali koja ne može iznositi manje od 0,1% ni više od 1% vrednosti neto imovine Fonda.

Rizik likvidnosti predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na sposobnost Društva za upravljanje Fondom da ispunjava svoje dospele obaveze. Rizik likvidnosti imovine Fonda-predstavlja rizik neusklađenosti novčanih priliva i obaveza Fonda odnosno rizik da Fonda nije u stanju da na vreme izmiruje svoje obaveze-odnosno prenos sredstava sa individualnog računa člana u drugi fond i isplate akumuliranih sredstava članova Fonda

Rizik usklađenosti poslovanja sa propisima predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na položaj Društva zbog nepridržavanja propisa, a naročito propisa kojima je uređena visina kapitala Društva, odnosno sprečavanje pranja novca.

POSREDNICI

Posrednici Društva za upravljanje Društvo za upravljanje može neposredno ili putem posrednika obavljati usluge pružanja informacija o članstvu u dobrovoljnom penzijskom fondu, druge radnje kojima se zainteresovana lica informišu o poslovanju dobrovoljnog penzijskog fonda, kao i podelu prospekata.
Vrste finansijskih institucija koje mogu biti posrednici određuje Narodna banka Srbije.
Društvo za upravljanje i posrednici mogu, posebnim ugovorom, angažovati fizička lica koja moraju posedovati dozvolu za obavljanje poslova informisanja o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima koju izdaje Narodna banka Srbije.
Lica iz ovog stava ne mogu primati novčane uplate radi kupovine investicionih jedinica.
Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom DDOR Penzija plus na dan 31.12.2008. ima 60 posrednika/ fizičkih lica širom Republike Srbije.
Za postupke i štetu koju prilikom pružanja tih usluga pričine posrednici i fizička lica, pored njih, odgovara i društvo za upravljanje.

Brokersko dilerska društva sa kojim Društvo za upravljanje ima zaključen ugovor:
SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA a.d., Beograd,
FIMA INTERNATIONAL a.d. Beograd,
VOJVOĐANSKA BANKA a.d. Novi Sad,
KBC SECURITIES a.d.Beograd,
BDD TANDEM FINANCIAL a.d. Novi Sad,
BEOPUBLIKUM brokerska kuća a.d. Beograd
SAB MONET a.d. Beograd.

OSNOVNI PODACI O DRUŠTVU

Poslovno ime: Društvo za upravljanje Dobrovoljnim penzijskim fondom
"DDOR Penzija plus", Akcionarsko društvo Novi Sad,
Sedište: Bulevar Mihajla Pupina 12, IV sprat, Novi Sad
Internet adresa: www.ddor-penzijaplus.net
Broj telefona korisničkog servisa: 021/4886001, 021/4886123, 021/4886159
Broj faksa: 021/4886126
Matični broj: 20232781
Broj registracije u Agenciji za privredne registre: BD 220269 od 21.12.2006.godine
Broj i datum rešenja NBS o davanju dozvole za rad Društvu za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom "DDOR Penzija plus" ad Novi Sad G. br. 10442 od 28.11. 2006.
Jedini osnivač Društva za upravljanje je Akcionarsko društvo za osiguranje i reosiguranje DDOR Novi Sad, član grupe FONDIARIA SAI, ul. Bulevar Mihajla Pupina br. 8 (u daljem tekstu: Osnivač). Matični broj Osnivača je 08194815.
Visina osnovnog kapitala Društva iznosi 102.606.250,00 RSD. Visina ukupnog kapitala društva za upravljanje na dan 31.12.2008.godine iznosi 91.767.435,47 RSD.
Osnivač Društva za upravljanje je 27.01.2009.godine izvršio dokapitalizaciju Društva u iznosu od 10.000.000 RSD. Povećanje kapitala Društva za upravljanje upisano je u Agenciji za privredne registre-rešenje broj BD 3430/2009 od 04.02.2009.godine.
Poslovno ime i sedište kastodi banke: SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA a.d., Beograd, Bulevar Zorana Đinđića 50 A/B.
Poslovno ime i sedište preduzeća za eksternu reviziju: Deloitte d.o.o. 11000 Beograd, Makenzijeva 24
Imena članova uprave Društva
Darko Botić, predsednik Upravnog odbora
Tatjana Rakočević, član
Dr. Dario Schiller, član
Direktor Društva za upravljanje je Biljana Dorić.
Vreme i mesto u kojem se može izvršiti uvid u opšte akte i finansijske izveštaje Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom: Radnim danom od 8,30 do 16,30 časova u sedištu Društva - Bulevar Mihajla Pupina br. 12, IV sprat, Novi Sad.
Naziv dnevnog lista i adresa internet stranice preko kojih se objavljuju podaci o vrednosti investicionih jedinica: Dnevni listovi Politika i Dnevnik, www.ddor-penzijaplus.net