UVOD

Prospekt je izdat 29.04.2009. i sadrži osnovne informacije o dobrovoljnom penzijskom fondu "DDOR Penzija plus" (dalje: Fond) i Društvu za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom "DDOR Penzija plus" a.d. Novi Sad (dalje: Društvo).
Dobrovoljni penzijski fond je institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikuplja i ulaže penzijski doprinos u različite vrste imovine sa ciljem ostvarivanja prihoda i smanjenja rizika ulaganja. Organizovanje fonda i upravljanje fondom je isključiva delatnost društva za upravljanje. Sredstva fonda u potpunosti su odvojena od sredstava društva za upravljanje.

OSNOVNI PODACI O FONDU

Naziv: Dobrovoljni penzijski fond "DDOR Penzija plus" Novi Sad
Datum početka poslovanja pod kojim se podrazumeva datum objavljivanja prve investicione jedinice: 02.02.2007.
Broj u Registru dobrovoljnih penzijskih fondova Narodne Banke Srbije: 1000362.
Rešenje o dozvoli za organizovanje Dobrovoljnog penzijskog fonda"DDOR Penzija plus" i upravljanje tim fondom G.br.10441 od 28.11.2006.godine.

Ukupna i neto vrednost imovine Fonda:
Neto vrednost imovine na dan 31.12.2008.godine: 869.786.669,09 RSD
Ukupna vrednost imovine na 31.12.2008. godine: 879.632.159,25 RSD.
Neto vrednost imovine na dan 31.03.2009.godine: 934.731.686,90 RSD.
Ukupna vrednost imovine na 31.03.2009. godine : 936.815.932,26 RSD

Vrste naknada:
- Naknada prilikom uplate penzijskih doprinosa: 2,7% od vrednosti uplate
- Naknada za upravljanje Fondom: 2,00% godišnje od vrednosti neto imovine Fonda (naknada se obračunava dnevno, a naplaćuje mesečno)
- Naknada za prenos u slučaju da član želi da izvrši prenos individualnog računa u drugi dobrovoljni penzijski fond. Iznos naknade koje Društvo naplaćuje za prenos predstavlja vrednost stvarnih troškova prenosa individualnog računa u drugi dobrovoljni penzijski fond.
Naknade plaća član Fonda, a ukoliko se penzijski doprinos uplaćuje na osnovu Ugovora o penzijskom planu, naknadu prilikom uplate penzijskog doprinosa plaća organizator penzijskog plana.

Prinos Fonda:
Od početka poslovanja (od 02.02.2007. do 31.12.2008) iznosi -1.49%
Za poslednjih 12 meseci (od 03.01. 2008 do 31.12. 2008) iznosi -9.32%
Od početka poslovanja (od 02.02.2007. do 31.03.2009) iznosi 1,35%
Za poslednjih 12 meseci (od 01.04.2008. do 31.03.2009) iznosi 2,43%

Prethodno ostvareni prinosi ne predstavljaju garanciju budućih rezultata. Budući prinosi mogu biti viši i niži od ranijih

Minimalni mesečni iznos penzijskog doprinosa je 1.000,00 RSD

Struktura imovine Fonda na dan 31.12.2008. godine

UPLATE PENZIJSKIH DOPRINOSA

Član Fonda, kojim upravlja Društvo, postaje se zaključivanjem Ugovora o članstvu u Dobrovoljnom penzijskom fondu, odnosno zaključivanjem Ugovora o penzijskom planu, kojim se Društvo obavezuje da za račun člana Fonda ulaže novčana sredstva prikupljena po osnovu penzijskog doprinosa u Fond i da omogući povlačenje akumuliranih sredstava u skladu sa Zakonom.
Član Fonda, odnosno obveznik uplate, obavezan je da plaća penzijski doprinos i naknade Društvu, kao i da snosi druge troškove definisane Pravilnikom o tarifi. Ukoliko član Dobrovoljnog penzijskog fonda prestane uplaćivati doprinose, i dalje ostaje član Fonda i po tom osnovu ne može biti utužen. Ugovor o članstvu, odnosno Ugovor o penzijskom planu zaključuje se u pisanoj formi u skladu sa Zakonom i podzakonskim aktima Narodne banke Srbije.

Način uplate penzijskih doprinosa:
- trajnim nalogom;
- obustavom od plate;
- internet i telefonskim bankarstvom;
- uplatom u poslovnici banke ili pošte;
- obustavom od penzije.

Dan konverzije uplate penzijskog doprinosa je dan priliva sredstava. Neto iznos uplaćenog doprinosa (uplaćen doprinos umanjen za naknadu Društva) deli se sa vrednošću investicione jedinice na dan priliva sredstava.

POVLAČENJE AKUMULIRANIH SREDSTAVA

Osnovi za raskid Ugovora o članstvu mogu biti sledeći:
- Pravo na akumulirana sredstva- Pravo člana Fonda, odnosno penzijskog plana na povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima stiče se sa navršene 53 godine života
- U slučaju smrti člana Fonda, sredstva na njegovom računu prenose se licu koje je prethodno odredio, a ukoliko nije odredio takvo lice, postupa se u skladu sa zakonom koji reguliše nasleđivanje.
- Prenos računa u drugi fond - član Fonda može da zahteva da Društvo prenese račun na drugo društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom. Prilikom prenosa računa član Fonda raskida Ugovor o članstvu u Fondu i zaključuje Ugovor o članstvu u drugom dobrovoljnom penzijskom fondu. Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom "DDOR Penzija plus" dužno je da u roku od 15 dana od dana prijema kompletnog zahteva izvrši prenos računa.

Način povlačenja akumuliranih sredstava:
- jednokratne isplate - kojom Društvo vrši jednokratnu isplatu svih akumuliranih sredstava na individualnom računu;
- programirane isplate - kojom se po osnovu sklopljenog Ugovora o programiranim isplatama sa Društvom, ukupno akumulirana sredstva na individualnom računu člana pretvaraju u programirane isplate;
- kupovine anuiteta - kojom se ukupno akumulirana sredstva na individualnom računu člana prenose u Društvo za osiguranje radi kupovine anuiteta;
- kombinovanjem navedenih načina - kojom se ukupno akumulirana sredstva na individualnom računu člana isplaćuju kombinacijom prethodne tri opcije.

Izuzetno, pravo na akumulirana sredstva može se ostvariti i pre navršene 53 godine života u slučaju vanrednih troškova lečenja ili trajne nesposobnosti za rad.
Povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima član Fonda mora započeti najkasnije sa navršenih 70 godina života.

Programirane isplate
U slučaju da član Fonda izabere programirane isplate, isplate se vrše na osnovu zaključenog standardizovanog Ugovora o programiranim isplatama, između člana Fonda i Društva. Ovim Ugovorom reguliše se obaveza Društva da vrši programirane isplate sredstava akumuliranih na računu člana Fonda. Visina programirane isplate određuje se u broju investicionih jedinica ili u dinarima, u zavisnosti šta član Fonda odabere. Član Fonda sam određuje visinu i učestalost programiranih isplata, i one se mogu menjati na zahtev člana Fonda. Radi ostvarivanja prava na programiranu isplatu član je dužan da podnese zahtev Društvu. Zahtev se podnosi u pisanoj formi, popunjavanjem formulara propisano od strane Društva koji je na raspolaganju na internet stranici i u prostorijama Društva. Uz zahtev član Fonda dužan je da dostavi i:izvod iz matične knjige rođenih; fotokopiju lične karte; izjavu kojom potvrđuje da se isplate vrše na račun određen u Ugovoru o programiranim isplatama.
Član je dužan da po dobijanju Ugovora o programiranoj isplati definiše datum početka programirane isplate, koji ne može biti kraći od 30 dana od dana kompletiranja zahteva, odnosno od dana kad je izvršena poslednja dopuna zahteva. Društvo je dužno da postupi po Ugovoru o programiranim isplatama i dostavi nalog kastodi banci da izvrši prvu ugovorenu programiranu isplatu, kao i ostale podatke važne za postupanje po nalogu. Programirane isplate mogu se ugovarati najkraće za period od 2 godine.

Rokovi isplate sredstava
Akumulirana sredstva izračunavaju se kao proizvod broja investicionih jedinica i vrednosti investicione jedinice na dan obračuna. Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom "DDOR Penzija plus" dužno je da u roku od 15 dana od dana prijema kompletnog zahteva izvrši isplatu akumuliranih sredstava.

NAKNADE

Vrste naknada:
- naknadu prilikom uplate penzijskih doprinosa,
- naknadu za upravljanje Dobrovoljnim penzijskim fondom,
- naknadu za prenos računa,
- ostale naknade.

Naknada prilikom uplate penzijskih doprinosa za članove Fonda obračunava se na vrednost penzijskih doprinosa uplaćenih u Fond po osnovu Ugovora o članstvu ili Penzijskog plana u iznosu 2,7% od vrednosti uplate.

Izuzetno, naknada za jednokratne i periodične uplate penzijskih doprinosa za fizička lica iznosi od:
500.001,00 dinara do 1.000.000,00 dinara obračunava se po stopi od 2,50% od vrednosti izvršene uplate,
1.000.001,00 dinara, i više, obračunava se po stopi od 2,25% od vrednosti izvršene uplate.

Izuzetno, naknada za organizatore penzijskog plana kod uplate penzijskih doprinosa u iznosu od:
2.000.001,00 dinara do 5.000.000,00 dinara obračunava se po stopi od 2,50% od vrednosti izvršene uplate,
5.000.001,00 dinara do 8.000.000,00 dinara obračunava se po stopi od 2,30% od vrednosti izvršene uplate,
8.000.001,00 dinara, i više, obračunava se po stopi od 2,00% od vrednosti izvršene uplate.

Naknadu za upravljanje Fondom: osnovicu za izračunavanje ove naknade predstavlja neto vrednost imovine Dobrovoljnog penzijskog fonda kojim upravlja Društvo. Iznos naknade koje Društvo naplaćuje iznosi 2,00% godišnje od vrednosti neto imovine Fonda. Ova naknada obračunava se svakodnevno, a naplaćuje mesečno kao zbir svih dnevnih vrednosti naknada za posmatrani mesec.

Naknadu za prenos: u slučaju da član želi da izvrši prenos individualnog računa u drugi fond naplaćuje se u visini stvarnih troškova prenosa individualnog računa u drugi dobrovoljni penzijski fond, umanjenjem akumuliranog iznosa na individualnom računu člana.

Naknade za pružanje drugih usluga: ukoliko član traži od Društva usluge koje nisu definisane Zakonom, Ugovorom o članstvu, odnosno Ugovorom o penzijskom planu, Društvo može naplatiti članu Fonda troškove nastale u vezi sa dodatnim zahtevima koji se odnose na izveštavanje o stanju na njegovom ličnom računu u visini stvarnih troškova, a najviše do iznosa dinarske protivvrednosti od 2 (dva) evra po svakom zahtevu.

PORESKI TRETMAN

Poreski tretman uplata
Uplata penzijskog doprinosa od strane poslodavca, odnosno organizatora penzijskog plana u dobrovoljne penzijske fondove oslobođena je plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje do 3.528,00 dinara po zaposlenom mesečno.
Uplata penzijskog doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove koje poslodavac obustavlja i plaća iz zarade zaposlenog - člana dobrovoljnog penzijskog fonda (administrativna zabrana) oslobođena je plaćanja poreza na dohodak građana za iznose do 3.528,00 mesečno.

Poreski tretman pri povlačenju sredstava
Kapitalnim dobitkom smatra se onaj deo razlike između akumuliranih sredstava povučenih jednokratnom isplatom, programiranom isplatom iz Fonda i visine uplaćenog penzijskog doprinosa uvećanog indeksom rasta cena na malo prema podacima republičkog zavoda za statistiku.
Prenos računa iz postojećeg u drugi dobrovoljni penzijski fond, koji izvrši Fond po nalogu i za račun člana Dobrovoljnog penzijskog fonda, ne smatra se kapitalnim dobitkom. Akumuliranih sredstava po osnovu udela člana u neto imovini Fonda koja se po nalogu i za račun člana Fonda ulažu u kupovinu anuiteta u društvu za osiguranje, oslobađaju se poreza na kapitalni dobitak.
Dobrovoljni penzijski fond nije pravno lice, pa tako nije obveznik ni poreza na dobit niti poreza na dodatu vrednost.

INVESTICIONA POLITIKA FONDA

Ciljevi i načela investiranja Fonda
Imovina Dobrovoljnog penzijskog fonda ulaže se sa ciljem da se poveća ukupni prinos u korist članova Dobrovoljnog penzijskog fonda, a u skladu sa:
- načelom sigurnosti imovine Dobrovoljnog penzijskog fonda (u strukturi portfolia Dobrovoljnog penzijskog fonda nalaze se hartije od vrednosti izdavalaca sa visokim kreditnim rejtingom);
- načelom diversifikacije portfolia (u strukturi portfolija Dobrovoljnog penzijskog fonda nalaze se hartije od vrednosti koje se razlikuju prema vrsti i izdavaocima, kao i prema drugim obeležjima);
- načelom održavanja odgovarajuće likvidnosti (u strukturi portfolia Dobrovoljnog penzijskog fonda nalaze se hartije od vrednosti koje je moguće brzo i efikasno kupiti i prodati po relativno ujednačenoj i stabilnoj ceni).

U skladu sa Zakonom, Odlukama Narodne banke Srbije i investiconom politikom imovina Fonda može se ulagati:
- u dužničke hartije od vrednosti koje izdaju Narodna banka Srbije i Republika Srbija, hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica uz garanciju Republike Srbije - do 100%;
- u dužničke hartije od vrednosti koje izdaju jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave u Republici Srbiji - do 20% imovine Fonda;
- u dužničke hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u Republici Srbiji - do 20% imovine Fonda;
- u hipotekarne obveznice koje se izdaju na teritoriji Republike Srbije - do 30%;
- u depozitne potvrde koje izdaju banke sa sedištem u Republici Srbiji - do 20%;
- u akcije pravnih lica sa sedištem u Republici Srbiji koje se nalaze na listingu A Beogradske berze - do 40%;
- u akcije pravnih lica sa sedištem u Republici Srbiji koje nisu na listingu A Beogradske berze - do 10%;
- u inostranstvu do 10%, i to: u dužničke hartije od vrednosti koje izdaju strane države i međunarodne finansijske institucije, u dužničke hartije od vrednosti pravnih lica sa sedištem u državama članicama Evropske unije ili Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, u depozitne potvrde koje izdaju banke sa sedištem u državama članicama Evropske unije, odnosno OECD-a,u akcije pravnih lica sa sedištem u državama članicama Evropske unije, odnosno OECD-a;
- u nepokretnosti - do 15% (u jednu nepokretnost može se uložiti najviše do 5% imovine Fonda. Imovina Fonda koja se sastoji od nepokretnosti upisuje se u javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima kao svojina Fonda, a vrednost nepokretnosti u koje se ulaže imovina Fonda obavezno procenjuje ovlašćeni procenjivač; takođe, nepokretnosti moraju biti osigurane od svih rizika);
- u novčane depozite kod banaka - do 5%.

Portfolio Fonda na dan 31.12.2008.godine:

- Akcije pravnih lica sa sedištem u Republici Srbiji koje su na listingu A Beogradske Berze:
       Energoprojekt holding a.d. Beograd - 0,54%
       Soja protein a.d. Bečej - Beogradska berza - 1,33%
       Tigar a.d. Pirot - Beogradska berza - 1,34%

- Akcije pravnih lica sa sedištem u Republici Srbiji koje nisu na listingu A Beogradske Berze:
       AIK Banka a.d. Niš - Beogradska berza - 0,44%
       Bambi a.d. Požarevac - Beogradska berza - 0,50%
       Jubmes banka a.d. Beograd - Beogradska berza - 0,33%
       Komercijalna banka a.d. Beograd - Beogradska berza - 0,15%
       Metalac a.d. Gornji Milanovac - Beogradska berza - 0,28%
       Privredna banka a.d. Beograd - Beogradska berza - 0,05%
       Pupin Telekom a.d. Zemun - Beogradska berza - 0,02%
       Tehnogas a.d. Beograd - Beogradska berza - 0,15%
       Univerzal banka a.d. Beograd - Beogradska berza - 0,26%

- Dužničke hartije od vrednosti koje izdaju Narodna Banka Srbije i Republika Srbija
       Obveznice Republike Srbije Serija A2009 - 5,70%
       Obveznice Republike Srbije Serija A2010 - 9,49%
       Obveznice Republike Srbije Serija A2011 - 8,35%
       Obveznice Republike Srbije Serija A2012 - 8,67%
       Obveznice Republike Srbije Serija A2013 - 8,51%
       Obveznice Republike Srbije Serija A2014 - 8,59%
       Obveznice Republike Srbije Serija A2015 - 7,88%
       Obveznice Republike Srbije Serija A2016 - 6,66%

- Novčani depozit kod banaka:
       NLB Kontinental banka a.d. Beograd 0,23%
       Metals banka a.d. Novi sad 3,57%

- Sredstva na računu kod kastodi banke
       Societe Generale Banka Srbija 26.97 %

Donošenje investicionih odluka
Na bazi izvršenih analiza, portfolio menadžer dostavlja predlog odluke o investicionom ulaganju Investicionom odboru. Portfolio menadžer na osnovu sugestija Investicionog Odbora, donosi konačnu odluku o ulaganju.

Politika investiranja sredstava Fonda
Politika investiranja sredstava Fonda je izrazito konzervativna i kod ulaganja se prvenstveno vodi računa o sigurnosti imovine Fonda, a potom o profitabilnosti ulaganja. Investicione odluke donose se na osnovu fundamentalnih i tehničkih analiza, kao i analiza rizika pojedinačnih vrednosti i celokupnog portfolia.
Društvo nastoji da upravljanjem sredstvima Fonda članovima Fonda obezbedi dugoročnu sigurnost, zaštitu od mogućeg slabljenja dinara u odnosu na inostrane valute i optimalni rast u odnosu na preuzeti rizik.

Izmena investicione politike
Investicioni odbor je odgovoran Upravnom odboru za poštovanje investicione politike. Investicioni odbor redovno razmatra načela za ulaganje i sprovođenje investicione strategije Fonda u skladu sa zakonom i odlukama Narodne banke Srbije i, ukoliko je potrebno, blagovremeno predlaže Upravnom odboru izmene. U slučaju da Društvo promeni investicionu politiku navedenu u prospektu, dužno je da najkasnije u roku od 30 dana pre dana stupanja na snagu promene investicione politike o tome pismenim putem obavesti članove Fonda. Takođe, u obaveštenju se mora navesti i razlog za promenu investicione politike i prognoza kako će investiciona politika uticati na prinose Fonda.

PRAVILA UPRAVLJANJA RIZICIMA

Rizici predstavljaju verovatnoću nastanka negativnih efekata na poslovni i finansijski položaj Društva ili Fonda. Društvo za upravljanje svojim internim aktima utvrđuje sistem upravljanja svim rizicima koji se javljaju u poslovanju, a naročito: tržišnog rizika, operativnog rizika, rizika likvidnosti I rizika usklađenosti poslovanja s propisima.

Tržišni rizik
Tržišni rizik predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na vrednost imovine Fonda uzrokovanih promenama na tržištu i posebno obuhvata sledeće rizike:
- rizik promene kamatnih stopa,
- rizik promena cena hartija od vrednosti,
- rizik promena cena nepokretnosti,
- valutni rizik.

- Valutni rizik u Fondu prisutan je zbog neizvesnosti u promenama kursa domaće valute u odnosu na stranu valutu. S obzirom da penzijski fondovi mogu ulagati u inostrane hartije od vrednosti i domaće hartije od vrednosti nominovne u stranoj valuti, svaka promena kursa strane valute utice na promenu vrednosti imovine Fonda, s obzirom da se celokupna imovina penzijskih fondova iskazuje u domacoj valuti.
- Rizik promene cena hartija od vrednosti je mogućnost promene cena hartija od vrednosti koje se nalaze u portfoliu Fonda. Diverzifikacijom portfolija, odnosno ulaganjem imovine u različite instrumente, smanjuje se rizik promene cena pojedinih hartija od vrednosti.
- Rizik promena cena nepokretnosti predstavlja rizik pada vrednosti nekretnina koje ulaze u imovinu Fonda. Fond analizira faktore kao što su: odnos ponude i tražnje za nekretninama, lokacija nekretnina, jačanje životnog standarda, promene poreske politike u oblasti nekretnina... Društvo prati faktore koji mogu uticati na promenu cena nekretnina i ponaša se u skladu sa svojim načelima i zakonskim propisima.
- Rizik promene kamatnih stopa predstavlja mogućnost promene vrednosti imovine Fonda u slučaju promene kamatnih stopa na finansijskom tržištu. U slučaju promene kamatnih stopa na finansijskom tržištu može doći do promene cena hartija od vrednosti koje se nalaze u portfoliju Fonda. Fond je izložen riziku da novčana sredstva u budućnosti mora reinvestirati uz niže kamatne stope u slučaju promene referentnih kamatnih stopa na tržištu.

Kvalitativni način kontrole tržišnog rizika obuhvata procedure kojima se utvrđuju način kontrole sistemskih rizika kojima je izložena imovina Fonda, način kontrole rizika pojedinih investicija, način provere parametara kontrole rizika, kao I procedure kojima se formira baza podataka značajnih za kontrolu tržišnog rizika.
Kvantitativni način kontrole tržišnog rizika obuhvata dnevno izračunavanje vrednosti pod rizikom (VaR-value at risk) pod kojom se podrazumeva najveće umanjenje vrednosti imovine Fonda u intervalom poverenja od 99%. Podaci na osnovu kojih se obračunava vrednost pod rizikom moraju obuhvatiti period od najmanje jedne godine.

Operativni rizik
Operativni rizik predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na poslovni i finansijski položaj Društva za upravljanje Fondom, odnosno Fonda, i to zbog propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim sistemom, kao i zbog nepredvidivih eksternih događaja.
Kvalitativni način kontrole operativnog rizika obuhvata procedure kojima se bliže određuje način kontrole operativnog rizika.
Kvantitativni način kontrole operativnog rizika obuhvata formiranje rezervisanja za operativni rizik na teret rashoda Društva, koja se određuju na osnovu procene veličine tog rizika, ali koja ne može iznositi manje od 0,1% ni više od 1% vrednosti neto imovine Fonda.

Rizik likvidnosti
Rizik likvidnosti predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na sposobnost Društva za upravljanje Fondom da ispunjava svoje dospele obaveze. Rizik likvidnosti imovine Fonda predstavlja rizik neusklađenosti novčanih priliva i obaveza Fonda odnosno rizik da Fonda nije u stanju da na vreme izmiruje svoje obaveze-odnosno prenos sredstava sa individualnog računa člana u drugi fond i isplate akumuliranih sredstava članova Fonda. Društvo vodi računa da proceni i u svakom trenutku obezbedi dovoljno novčanih sredstava kako bi Fond mogao da ispuni svoje dospele obaveze prema članovima. Takođe prati se i likvidnost pojedinih hartija u portfelju fonda, u slučaju da je potrebno brzo konvertovati hartije od vrednosti u novčana sredstva.

Rizik usklađenosti poslovanja sa propisima
Rizik usklađenosti poslovanja sa propisima predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na položaj Društva zbog nepridržavanja propisa, a naročito propisa kojima je uređena visina kapitala Društva, odnosno sprečavanje pranja novca.

KASTODI BANKA I POSREDNICI

Posrednici Društva za upravljanje
Društvo za upravljanje može neposredno ili putem posrednika obavljati usluge pružanja informacija o članstvu u dobrovoljnom penzijskom fondu, druge radnje kojima se zainteresovana lica informišu o poslovanju dobrovoljnog penzijskog fonda, kao i podelu prospekata.
Vrste finansijskih institucija koje mogu biti posrednici određuje Narodna banka Srbije.
Društvo za upravljanje i posrednici mogu, posebnim ugovorom, angažovati fizička lica koja moraju posedovati dozvolu za obavljanje poslova informisanja o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima koju izdaje Narodna banka Srbije.
Lica iz ovog stava ne mogu primati novčane uplate radi kupovine investicionih jedinica.
Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom DDOR Penzija plus na dan 31.12.2008. ima 60 posrednika/ fizičkih lica širom Republike Srbije.
Za postupke i štetu koju prilikom pružanja tih usluga pričine posrednici i fizička lica, pored njih, odgovara i društvo za upravljanje.

Brokersko dilerska društva sa kojim Društvo za upravljanje ima zaključen ugovor:
SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA a.d., Beograd,
FIMA INTERNATIONAL a.d. Beograd,
VOJVOĐANSKA BANKA a.d. Novi Sad,
KBC SECURITIES a.d.Beograd,
BDD TANDEM FINANCIAL a.d. Novi Sad,
BEOPUBLIKUM brokerska kuća a.d. Beograd
SAB MONET a.d. Beograd.

Kastodi banka obavlja sledeće kastodi usluge:
- otvara i vodi račune hartija od vrednosti koje čine imovinu Dobrovoljnog penzijskog Fonda kod Centralnog registra hartija od vrednosti u svoje ime, a za račun članova Dobrovoljnog penzijskog Fonda (zbirni kastodi račun);
- otvara novčani račun Dobrovoljnog penzijskog Fonda, prikuplja penzijske doprinose, vrši prenos novčanih sredstava koja čine imovinu Fonda u novčane depozite i vrši isplate akumuliranih sredstava za svakog člana Dobrovoljnog penzijskog Fonda;
- obaveštava Društvo o neophodnim korporativnim aktivnostima u vezi sa imovinom Fonda;
- izvršava naloge Društva za prodaju i kupovinu imovine ukoliko nisu u suprotnosti sa Zakonom i prospektom Fonda;
- vodi registar nepoketnosti u koje je uložena imovina;
- kontroliše, potvrđuje i svakodnevno izveštava Narodnu banku Srbije o neto vrednosti imovine Fonda i vrednosti investicione jedinice, obračunatih od strane Društva;
- kontroliše prinos Fonda obračunatog od strane Društva;
- obaveštava NBS o uočenim nepravilnostima u poslovanju Društva odmah nakon što uoči takve nepravilnosti;
- obaveštava Društvo o izvršenim nalozima i drugim preduzetim aktivnostima u vezi sa imovinom Fonda;
- podnosi, u ime Fonda, Narodnoj banci Srbije i drugim nadležnim organima, podneske protiv Društva, za štetu nanetu Fondu;
- obavlja druge poslove, za koje je ovlašćena na osnovu Ugovora sa Društvom, koji su u skladu sa ovim Zakonom i zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.

OSNOVNI PODACI O DRUŠTVU

Poslovno ime: Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom
"DDOR Penzija plus", Akcionarsko društvo Novi Sad,
Sedište: Bulevar Mihajla Pupina 12, IV sprat, Novi Sad
Broj registracije u Agenciji za privredne registre: BD 220269 od 21.12.2006.godine
Broj i datum rešenja NBS o davanju dozvole za rad Društvu za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom "DDOR Penzija plus" ad Novi Sad G. br. 10442 od 28.11. 2006.
Matični broj: 20232781
Broj telefona: 021/4886001, 021/4886123, 021/4886159
Broj faksa: 021/4886126
Internet adresa: www.ddor-penzijaplus.net
Osnivač Društva za upravljanje je Akcionarsko društvo za osiguranje i reosiguranje DDOR Novi Sad, član grupe FONDIARIA SAI, ul. Bulevar Mihajla Pupina br. 8 (u daljem tekstu: Osnivač). Matični broj Osnivača je 08194815.
Visina osnovnog kapitala Društva iznosi 102.606.250,00 RSD. Visina ukupnog kapitala društva za upravljanje na dan 31.12.2008.godine iznosi 91.767.435,47 RSD.
Osnivač Društva za upravljanje je 27.01.2009.godine izvršio dokapitalizaciju Društva u iznosu od 10.000.000 RSD. Povećanje kapitala Društva za upravljanje upisano je u Agenciji za privredne registre-rešenje broj BD 3430/2009 od 04.02.2009.godine.
Poslovno ime i sedište kastodi banke: SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA a.d., Beograd, Bulevar Zorana Đinđića 50 A/B.
Poslovno ime i sedište preduzeća za eksternu reviziju: Deloitte d.o.o. 11000 Beograd, Makenzijeva 24
Vreme i mesto u kojem se može izvršiti uvid u opšte akte i finansijske izveštaje Društva za upravljanje Fondom: Radnim danom od 8,30 do 16,30 časova u sedištu Društva - Bulevar Mihajla Pupina br. 12, Novi Sad.
Naziv dnevnog lista i adresa internet stranice preko kojih se objavljuju podaci o vrednosti investicionih jedinica: Dnevni listovi Politika i Dnevnik, www.ddor-penzijaplus.net

UPRAVA DRUŠTVA

Imena članova uprave Društva
Darko Botić, predsednik Upravnog odbora
Tatjana Rakočević, član
Dr. Dario Schiller, član
Direktor Društva za upravljanje je Biljana Dorić.

Ovlašćenja Upravnog Odbora :
Upravni Odbor vrši kontrolu tačnosti finansijskih izveštaja I informacija; upravlja strategijom razvoja Društva, utvrđuje ili odobrava poslovni plan Društva, saziva sednice Skupštine akcionara i priprema predlog dnevnog reda, utvrđuje predlog odluka Skupštine akcionara i kontroliše njihovo sprovođenje, donosi odluke o drugim pitanjima u skladu sa zakonom i osnivačkim aktom.
O pitanjima iz ovog delokruga Upravni odbor odlučuje većinom od ukupnog broja članova. U slučaju jednake podele glasova, odlučujući je glas predsednika Upravnog odbora.